|
Brainstorm, Nick Zagone
Prijevod: Bruno Lovrić (Svijetlo na sceni se pali i otkriva čovjeka u ogrtaču. On puši cigaretu. Razgovara s nečim) MUŠKARAC: Ti si tako glupa. Mozak ti je sićušan. Ti i ne znaš šta je mozak jer ti je tako mali. Ne možeš ni zamisliti šta ti govorim sada jer ti je mozak tako mal. Ti si mala. Mala si i beznačajna. Da te sad bacim s tog pulta i raskecam ti taj mali mozak po trotoaru – nikoga nebi bilo briga. Nitko ne bi pustio ni suzu. Nitko ne bi ni zaustavio auto. Samo bi prešli ravno preko tebe. (Pauza) Tvoja vrsta umire svaki dan a da nitko i ne trepne. Znaš zašto? Jer ti je mozak mali. (Pauza) Moj mozak? Velik. Moj mozak je veći. Ja pobijeđujem. Ja pobijeđujem svaki put. Znaš zašto? Ne znaš zašto. Ti i ne pitaš zašto. Ti i ne znaš šta je zašto! Znaš zašto? Jer ti imaš mozak veličine zrna riže. Imaš mozak veličine smežurane grožđice. Tvoj mozak je kao hrskavi M&M ispod moga kauča. Imao sam krmelje veće od tvog mozga. Tvoj mozak nije ništa veći od aspirina ... prekuhanog graška ... smokija ... kikirikija. Ne. Manji. Manji od toga. Mikroskopski. Gljivice na stopalima! Iz uha sam iskopao veće loptice smole od tvoga mozga. Ali briga tebe. Samo me gledaš i glumiš da slušaš. Šta govorim? Ne možeš ni glumiti jer i za glumu treba mozak Ljudski mozak. A tvoj mozak je manji od tipke na tastaturi. Manji od maloga slova. Manji od tačke. Polovina tačke! Fleka od tinte! Atom! Elektron! DNK! ŽENSKI GLAS: Ljubavi? Ljubavi prestani zadirkivati mačku i dođi u krevet. (Blackout) |
Ovaj monolog je preveden i objavljen s dopuštenjem autora. Sve upite o drami treba uputiti autoru na: zagonenick@icloud.com |
