Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"

KALENIĆ: Stvar je već malo komplikovanija. Zapiši ti, ujka-Vaso. teča Sava — penzija, a tetka Živka i ja razmislićemo da li se ta stvar može nekako udesiti. (Živki). Dozvolite mi sad, tetka, da vam i ja kažem svoj slučaj. Mene su pre godinu dana isterali iz službe. Nestala su neka akta iz moje fioke i usled toga omelo se jedno izvršenje. Ne vidim šta sam ja tu kriv, jer, naposletku, akta su akta; izgubi se živ čovek, te neće akta? A, naposletku, nestajala su i ranije akta iz moje fioke, pa nikom ništa, ali sad se navrzao nekakav inspektor na mene te mal' me nije čak i pod sud stavio. Ali stvar je sad već bila pa prošla i, kao što vidite, ja sam punu godinu dana strpljivo čekao da se zaboravi. Ja ne znam, možda se nije još zaboravila, ali, kad je sad već, tetka Živka ministarka, može narediti da se zaboravi. I ja ništa drugo ne tražim nego da se popravi nepravda koja mi je učinjena, to jest, da se ja vratim u službu. Samo, moram napomenuti da ja ne bih mogao pristati na obično vraćanje u službu, bez satisfakcije za učinjenu mi nepravdu. Morao bih se vratiti sa unapređenjem kako bih i ja sa svoje strane zaboravio nepravdu koja mi je učinjena. Eto, to je sve što ja tražim. Ujka-Vaso, zapiši molim te: Pera Kalenić da se vrati u službu sa satisfakcijom. (zaviruje u Vasinu knjigu) Jesi li zapisao »sa satisfakcijom;?
(...)
E sad dozvolite, tetka Živka, da vam u ime cele naše familije blagodarim što ste nam saslušali želje i da vas zamolim da se svojski zauzmete i da ih ispunite. Kao što vidite, naše su želje skromne, a vi ste u mogućnosti da ih ispunite, pa zašto ne bi učinili radost svojoj familiji, te da vas se svi sa blagodarnošću sećamo?

---

Link za puni tekst