|
Iza zatvorenih vrata, Žan Pol Sartr
Prevela: Dragana Cvetković ESTELA: Ha? Moja? Pa dobro, ko bi me od vas dvoje smeo zvati svojim izvorom? Ja ne mogu da prevarim vas, vi znate da sam đubre. Misli na mene, Pjer, misli na mene, brani me; dokle god ti budeš mislio: izvoru moj, dragi moj izvoru, ja sam samo napola ovde, samo sam napola krivac, ja sam doleizvor kraj tebe. Ona je crvena kao paprika. Ma to je nemoguće. Sto puta smo joj se zajedno smejali. Šta se to čuje, to sam toliko volela? A, to je Sent Luis bluz... Pa igrajte, igrajte! Garsene, vi biste sezabavljali da možete da je vidite. Ona, dakle, neće nikada znati da je ja vidim. Vidim te, vidim te, satvojom čupavom kosom i izmenjenim licem, vidim kako mu gaziš po nogama. To je da umreš odsmeha. Hajde! Brže! Brže! On je vuče, stiska je. To je nepristojno. Brže! Govorio mi je: tako ste laki.Hajde, hajde! (Ona igra govoreći.) Kažem ti da te vidim. Ona mi se ruga, igra kroz moj pogled. Našadraga Estela! Šta, naša draga Estela? Ah! Ćuti! Ti nisi pustila ni jednu suzu na pratnji. Ona mu kaže»Naša draga Estela«. Ona ima smelosti da mu govori o meni. Hajde! Po taktu! Ona ne bi mogla dagovori i igra u isti mah. Ali šta je... Ne! ne! ne reci mu! ja ti ga prepuštam, uzmi ga, čuvaj ga, radi snjim što ti je volja, ali mu ne reci... (Ona je prestala da igra.) Da. Pa dobro, možeš'ga sada zadržati.Ona mu je sve rekla, Garsone: Rože, put u Švajcarsku, dete, sve mu je ispričala. »Naša draga Estelanije bila...« Ne, ne, zaista, nisam... On tužno klima glavom, ali se ne može reći da ga je novost potresla. Zadrži ga sad. Neću ti ga otimati zbog njegovih dugih trepavica ili zbog toga što liči nadevojku. Ha! On me je zvao svojim izvorom, svojim kristalom. Pa eto, kristal je smrvljen. »Naša dragaEstela.« Igrajte! igrajte, hajde! Po taktu. Jedan, dva. (Ona igra) Dala bih sve na svetu da se vratim nazemlju, samo jedan trenutak, da bih igrala. (Ona igra; kratko ćutanje.) Ne čujem više tako dobro.Ugasili su lampe kao za tango. Zašto igraju u tišini? Jače! Što je to daleko! Ja... ne čujem više ništa.(Prestaje da igra.) Nikad više. Zemlja me je napustila. Garsene, gledaj me, uzmi me u svoj zagrljaj.(…) Ne odlazite! Jeste li vi čovek? Ali pogledajte me, ne skrećite pogled: je li to takoteško? Ja imam zlatne kose i najzad neko se ubio zbog mene. Preklinjem vas, vi morate gledati nešto.Ako to ne budem ja, biće bronzana figura, sto, ili divani. Ja sam ipak prijatnija za gledanje. Slušaj: ispala sam iz njihovih srca kao što ptiče ispada iz gnezda. Podigni me, uzmi me u svoje srce, videćeš kako ću biti mila. |
Huis clos (Iza zatvorenih vrata), također poznat i pod engleskim naslovom No Exit (Bez izlaza) je drama francuskog književnika Jean-Paul Sartrea praizvedena u Parizu 1944. godine, danas poznata kao njegovo najpopularnije djelo, odnosno jedan od najuticajnijih dramskih tekstova 20. vijeka. |
Copyright © 2018-21 Bruno Lovric. All rights reserved
