Iza zatvorenih vrata - garsen

Žan Pol Sartr - Iza zatvorenih vrata

Prevela: Dragana Cvetković

GARSEN: Pustite to. Ne govorite nikada o tome. Ja sam ovde zato što sam mučio svoju ženu. To jesve. Pet godina. Naravno, ona još pati. Eno je; vidim je čim počnem da govorim o njoj. Gomez mezanima, a nju vidim. Gde je Gomez? Pet godina. Dakle, vratili su joj moje stvari. Ona sedi kraj prozorai drži moj kaput na krilu. Kaput sa dvanaest rupa. Krv, a reklo bi se rđa. Ivice rupe su nagorele. Ha!To je muzejsko parče, istorijski kaput. A ja sam to nosio! Hoćeš li plakati? Hoćeš li najzad zaplakati.Vraćao sam se pijan kao svinja i mirisao na vino i žene. Ona me je čekala po celu noć; nije plakala. Ni jedna reč prekora, naravno. Samo njene oči. Njene krupne oči. Ništa ne žalim. Platiću, ali ništa nežalim. Napolju pada sneg.. Pa hoćeš li plakati? To je žena kojoj je poziv da bude mučenica. (…)Bila je dovoljna jedna reč pa da promeni boju, bila je osetljiva. Ha.Ni jednog prekora. Ja sam vrlo zajedljiv. Čekao sam, stalno sam čekao, ali ni jednog jecaja, ni jednogprekora. Izvukao sam je iz blata, razumete li? Ona miluje rukom džemper ne gledajući ga. Njene rukenasumce traže rupe. Šta čekaš? Čemu li se nadaš? Rekao sam ti da ništa ne žalim. Eto najzad: Ona mise suviše divila. Razumete li to? (…)Sve ovo vam sigurno izgleda izmišljeno. Pa lepo, evo jedne anegdote: bio sam doveo sebi jednu mulatkinju. Kakve noći! Moja žena je spavala na prvomspratu, morala nas je čuti. Ona se dizala prva i pošto smo mi dugo spavali, donosila nam je kafu u krevet.