Preveo: Velimir Živojinović
Prevod redigovao: Branimir Živojinović

OTELO: Je li divna
hartija ta, ta knjiga čudesna
stvorena da se napiše na njoj
"bludnica"? Šta je, veli, činila!
Činila! O, ti uličarko! Kad bih
postupke tvoje samo imenovo,
zasulo bi se lice moje garom
kao kovaču, jer bi se u čađ
spržio stid moj. Šta je činila!
Od toga nebo skuplja nozdrve,
zbog toga mesec žmuri, a i sam
razbludni vetar, koji ljubi sve
na šta naleti, boravi zbog toga
u lagumima podzemnim pritajen
da ne bi čuo. Šta je činila!
Bestidna droljo! (…)

Niste drolja? Oprostite mi onda, molim vas;
ja mišljah da ste ona prepredena
mletačka prostitutka što u brak
s Otelom stupi. Hej, vi, gospođo,
vi što kapidžik pakla čuvate
obavljajući dužnost suprotnu
od one koju sveti Petar vrši!
(Ulazi Emilija.)
Jest, vi, vi, vi! Završili smo trku;
evo za trud. Okren'te, molim, ključ
i dosluh naš sahran'te ko u grobu. (Ode)