TARTUFFE, Molière

Tartuffe, Moliere
Preveo: Sima Pandurović

TARTUFFE:
Bogomoljac jesam, al' ne manje čovek.
I kad gledam vaše božanstvene draži,
srce se predaje i razlog ne traži.
Znam da takav govor čudan biti može,
al najzad ja nisam anđeo, moj bože;
i kad me krivite za ispovest moju,
ljutite se prvo na privlačnost svoju.
Čim joj vanprirodan sjaj mogoh da gledž
morao sam ceo vama da se predam;
božanska milošta što vam okom gori
skršila je otpor srca što se bori,
pobedila brzo post, molitve, suze,
i sve moje težnje za vašu draž uze.
Uzdah moj i pogled svedočiše sve to,
a sad sve i glasom potvrđujem, eto.
Ako vam dobroti mala je tegoba
gledati jad svoga nedostojnog roba,
i ako se, radi milosrđa sušta,
i utehe treba do mene da spušta,
onda za vas imam, o divota sliko,
odanosti koju ne poznaje niko.
Vaša čast kraj mene zaštićena stoji,
s moje strane nema ničeg da se boji.
Ti dvorani, čije žene ljubav leči,
burni su na delu, a slabi na reči;
uspesima svojim ti se vazda diče;
kod njih nije ljubav, ako nema priče;
njihov brbljiv jezik, što se svuda javlja,
sramotu na oltar njinog srca stavlja.
Mi smo Ijudi čija strast, ma kako sjajna,
zaklonjena stoji, i ostaje tajna;
briga za naš ugled što se teško stvara
voljenome biću za sve odgovara;
ona koja nama bude srce dala
ima slast bez straha, ljubav bez skandala.

Tartuffe (u originalu fr. Tartuffe ou l'Imposteur - Tartif ili varalica) je jedno od najznačajnijih Molierovih komedija, u kojoj Molier kritikuje religiozno licemerje. Tema ovog komada uzrokovala je zabrane javnog izvođenja od 1664 pa sve do 1669. godine.
Utjecaj koji je u ova drama imala na društvo, može se raspoznati i po činjenici de je na tri jezika: francuski, engleski i španjolski usvojen termin „tartif“, za označavanje licemjerne osobe, odnosno osoba koje se hvale vrlinama kojima ne raspolažu. Tako da je Tartuffe i danas simbol licemerja i lakmus za iskrenost i laž u jednom društvu.

Imućnom Orgonu se licemjerni Tartuffe učinio kao pobožan i bijedan čovjek kojem treba pomoć pa ga dovodi u svoje kućanstvo. Nakon što ga je Orgon prihvatio, Tartuffe iskorištava njegovu naivnost i okreće čitavu situaciju u svoju korist ne mareći što će zagorčati živote ostalih ukućana. U monologu lijevo pokušava zavesti Elmiru, Orgonovu ženu, koja se našla na meti Tartuffeove požude.