Visnjik, Anton Cehov
Prevod: Kiril Taranovski
LJUBAV ANDREJEVNA (gleda kroz prozor u vrt): O, moje detinjstvo, moja čednosti! U ovoj dečjoj sobi sam ja spavala, gledala odavde u vrt, sreća se budila zajedno sa mnom svakog jutra, i onda je vrt bio isti kao sad - ništa se nije promenilo. (Smeje se od radosti) Sav, sav beo! O, moj vrte! Posle sumorne kišovite jeseni i hladne zime ti si opet mlad, pun sreće; andjeli nebeski nisu te ostavili... Da mi je skinuti s grudi i s pleća teški kamen, da mi je zaboraviti prošlost! (…) Pogledajte, pokojna mama ide po vrtu... u beloj haljini! (Smeje se od radosti.) To je ona. (…) Nema nikog, samo mi se učinilo. Desno, na zavijutku prema venjaku, jedno belo drvo povilo grane, sasvim kao žena...
Prevod: Kiril Taranovski
LJUBAV ANDREJEVNA (gleda kroz prozor u vrt): O, moje detinjstvo, moja čednosti! U ovoj dečjoj sobi sam ja spavala, gledala odavde u vrt, sreća se budila zajedno sa mnom svakog jutra, i onda je vrt bio isti kao sad - ništa se nije promenilo. (Smeje se od radosti) Sav, sav beo! O, moj vrte! Posle sumorne kišovite jeseni i hladne zime ti si opet mlad, pun sreće; andjeli nebeski nisu te ostavili... Da mi je skinuti s grudi i s pleća teški kamen, da mi je zaboraviti prošlost! (…) Pogledajte, pokojna mama ide po vrtu... u beloj haljini! (Smeje se od radosti.) To je ona. (…) Nema nikog, samo mi se učinilo. Desno, na zavijutku prema venjaku, jedno belo drvo povilo grane, sasvim kao žena...
